Naučno područje koje proučava antioksidanse je veoma kompleksno, pa je potrebno razjasniti osnovne pojmove.
Ukoliko antioksidanse klasificiramo prema topivosti, možemo ih podijeliti na one koji su topivi u mastima (liposolubilni) i na one koji su topivi u vodi (hidrosolubilni). Da bi se organizam osigurao od oksidativnih oštećenja, potrebne su nam obje ove vrste antioksidanasa, jer unutrašnjost ćelije, međućelijski prostor i tjelesne tečnosti sadrže vodu, dok su ćelijske membrane uglavnom sačinjene od masti. Primjeri liposolubilnih su: alfa-lipoinska kiselina, vitamin A, vitamin E, karotenoidi, dok primjere hidrosolubilnih predstavljaju alfa-lipoinska kiselina, vitamin C, polifenoli i glutation.
Antioksidanse možemo klasificirati i na enzimatske i neenzimatske. Enzimatski antioksidansi razbijaju i otklanjaju slobodne radikale. Primjeri su: glutation peroksidaza, katalaza i superoksid dismutaza. Oni mogu neutralizirati opasne oksidacijske proizvode pretvarajući ih u vodikov peroksid, a potom u vodu. Ovaj etapni proces zahtijeva i prisustvo tzv. kofaktora poput cinka, bakra, mangana, željeza itd. Enzimatski antioksidansi proizvode se samo u tijelu, i ne mogu se naći u obliku dodataka prehrani.
Neenzimatski antioksidansi prekidaju lančanu reakciju slobodnih radikala. Primjeri su: alfa-lipoinska kiselina, vitamin C, vitamin E, polifenoli biljaka, glutation. Većina antioksidanasa u hrani i dodataka prehrani pripadaju ovom tipu i pružaju podršku endogenim enzimatskim antioksidansima tako što podnose teret prvog udara, „razoružavajući“ slobodne radikale. Ovakva pomoć sprečava iscrpljivanje zaliha enzimatskih antioksidanasa.
Antioksidanse možemo klasificirati i prema njihovoj veličini. Antioksidanti s manjim molekulama kupe i odstranjuju oksidacijske proizvode vodeći ih kroz proces hemijske neutralizacije. Najvažniji su alfa-lipoinska kiselina, vitamini C i E, glutation, karotenoidi i koenzim Q10.
Antioksidansi s većim molekulama uglavnom su enzimatski antioksidansi, koji se „dobrovoljno žrtvuju, primajući metak“ umjesto esencijalnih proteina poput enzima ili DNK.
Ljudski je organizam na fascinantan način opremljen savršenom kombinacijom različitih odbrana koje pokrivaju gotovo svaku moguću biološku situaciju radi postizanja optimalne koristi. U to spada i širok raspon antioksidanasa od kojih se neki proizvode u organizmu, dok neke unosimo hranom. U određenim situacijama manjka antioksidanasa potrebno je nadoknaditi ih uzimanjem dodataka prehrani.
